Protetika
Stomatološka protetika je grana stomatologije koja se bavi nadoknadom izgubljenih ili oštećenih zuba radi poboljšanja funkcionalnosti, estetike i opšteg oralnog zdravlja. Ovo područije uključuje širok spektar protetskih rešenja, od parcijalnih proteza do fiksnih mostova i dentalnih implantata, kako bi se pacijentima pružila optimalna oralna rehabilitacija.
Jedna od osnovnih metoda stomatološke protetike je izrada proteza. Parcijalne proteze koriste se kada pacijent ima izgubljen jedan ili više zuba, dok totalne proteze zamenjuju sve zube u jednom zubnom luku. Proteze nisu samo sredstvo za obnavljanje žvakanja, već i za očuvanje oblika lica i poboljšanje govora. Savremene proteze su izrađene od visokokvalitetnih materijala poput akrila ili metalne baze, prilagođavajući se prirodnom izgledu zuba i desni.
Fiksni protetski rad obuhvata mostove i krunice. Krunice se koriste za pokrivanje oštećenih ili estetski problematičnih zuba, dajući im čvrstoću i prirodan izgled. Mostovi se koriste za zamenu nedostajućih zuba, pričvršćujući se za susedne zube ili dentalne implantate. Ovi fiksni protetski radovi često pružaju dugotrajna i stabilna rešenja.
Stomatološka protetika takođe obuhvata i rekonstrukciju oralnih struktura pomoću tzv. temporomandibularnih proteza kod pacijenata sa poremećajima vilica i zgloba čeljusti. Ove proteze pomažu u očuvanju ravnoteže vilica i smanjenju simptoma kao što su bol i ograničenja u pokretljivosti čeljusti.
Savremena tehnologija, uključujući digitalne otiske, CAD/CAM (računarski podržano dizajniranje i izrada) i 3D printanje, značajno je unapredila procese izrade protetskog rada, čineći ih preciznijim i prilagodljivijim pacijentovim potrebama.
Postoji nekoliko vrsta protetskih nadoknada zuba koje stomatolozi koriste kako bi obnovili funkcionalnost i estetiku pacijentovog osmeha. Evo pregleda nekih od najčešćih vrsta protetskih nadoknada:
- Krunice (zubne krune): Krunice se koriste za oblaganje oštećenih ili estetski nezadovoljavajućih zuba. Izrađene su od različitih materijala, uključujući metal-keramiku, cirkonijum-oksid i potpuno keramičke materijale. Krunice se postavljaju preko preostalog dela prirodnog zuba, pružajući mu jaču strukturu i prirodan izgled.
- Mostovi: Mostovi se koriste za nadomeštanje jednog ili više nedostajućih zuba. Sastoje se od veza (krakova) koji su pričvršćeni za susedne zube (ili dentalne implantate), dok pontik (nadležući deo mosta) nadomešta izgubljene zube. Mostovi ne samo da rešavaju funkcionalne probleme izazvane gubitkom zuba, već i poboljšavaju estetiku osmeha.
- Proteze: Proteze su mobilne nadoknade koje se koriste za nadomeštanje većeg broja izgubljenih zuba. Parcijalne proteze se koriste kada pacijent ima još uvek neke prirodne zube, dok totalne proteze zamenjuju sve zube u vilici. Moderni materijali i tehnike omogućavaju izradu proteza koje su prijatne za nošenje i estetski privlačne.
- Dentalni implantati: Dentalni implantati predstavljaju trajnu i čvrstu zamenu za izgubljene zube. Titanijumski šrafovi se postavljaju direktno u vilicu, simulirajući funkciju prirodnog korena zuba. Na implantate se zatim postavljaju krunice, mostovi ili proteze. Ovi implantati pružaju stabilnost i dugotrajno rešenje, a takođe sprečavaju gubitak koštanog tkiva u vilici.
- Inlay-i, Onlay-i: Inlay-i i onlay-i su indirektne restauracije koje se koriste za obnavljanje oštećenih ili karijesom zahvaćenih delova zuba. Inlay se koristi za obnavljanje unutrašnjosti zuba, dok onlay obuhvata veći deo zuba, uključujući i vrh.
- Attachment proteze: Ova vrsta proteze koristi male pričvršćivače, poznate kao attachment-i, koji se postavljaju na susedne zube ili dentalne implantate. Ovi attachment-i omogućavaju čvršće povezivanje proteze, poboljšavajući stabilnost i funkcionalnost.
- Overlay proteze: Overlay proteze kombinuju karakteristike fiksnih i mobilnih nadoknada. One se čvrsto pričvršćuju na preostale zube, pružajući stabilnost, ali ih pacijent može ukloniti radi održavanja oralne higijene.
.
U stomatološkoj protetici, različiti materijali se koriste za izradu različitih vrsta protetskih nadoknada. Izbor materijala zavisi od specifičnih potreba pacijenta, estetskih zahteva, funkcionalnih karakteristika i drugih faktora. Evo pregleda nekih uobičajenih materijala korišćenih u stomatološkoj protetici:
- Metal-keramika: Ovaj materijal se često koristi za izradu krunica i mostova. Metal-keramika kombinuje metalnu osnovu (obično legura koja sadrži kobalt i hrom) sa keramičkim slojem koji oponaša prirodni izgled zuba. Metal pruža čvrstoću i dugotrajnost, dok keramički sloj obezbeđuje estetski prihvatljiv izgled.
- Cirkonijum-oksid: Cirkonijum-oksid je keramički materijal koji se sve više koristi u izradi krunica, mostova i implantata. Ovaj materijal je izuzetno čvrst, biokompatibilan i estetski privlačan, pružajući dugotrajno rešenje sa visokim stepenom preciznosti.
- Keramika (potpuno keramički materijali): Potpuno keramički materijali, kao što su e.max i feldspatske keramike, pružaju visok nivo estetike. Ovi materijali se često koriste za izradu krunica, inlay-a, onlay-a i estetskih fiksnih protetskih nadoknada. Oni se odlikuju prirodnim izgledom i transparentnošću sličnom prirodnom zubu.
- Titanijum: Titanijum se često koristi u dentalnoj implantologiji za izradu dentalnih implantata. Titanijum je biokompatibilan, lagan i otporan na koroziju, što ga čini idealnim materijalom za zamenu izgubljenih zubnih korena.
- Polimerni materijali: Polimerni materijali, poput akrila ili poliamida, često se koriste u izradi parcijalnih i totalnih proteza. Ovi materijali su lagani, prilagodljivi i omogućavaju izradu mobilnih nadoknada koje su udobne za nošenje.
- Nehrđajući čelik: Nehrđajući čelik se koristi u izradi određenih vrsta proteza, posebno kod dece i kada postoji potreba za privremenim rešenjima. Ovaj materijal je jak, otporan i ekonomičan.
- Kompoziti: Kompozitni materijali se koriste za izradu određenih vrsta protetskih nadoknada, kao što su direktne plombe ili estetske popravke. Ovi materijali se lako oblikuju i uklapaju sa prirodnim zubima.
PMMA (polimetil metakrilat): PMMA se često koristi za izradu privremenih protetskih nadoknada, kao što su privremene krune ili proteze, dok pacijent čeka trajno rešenje.